Josip Mlakić Libros

Slično kao i u svom debitantskom romanu "Kad magle stanu" (2000.), koji ga je svojedobno svrstao u sam vrh hrvatske ratne proze, Josip Mlakić (1964.) i u romanu "Živi i mrtvi" (2002.; drugo dopunjeno izdanje 2008.) – ovjenčanom V.B.Z.-ovom nagradom za najbolji neobjavljeni roman godine – ispisuje prozu visokog stupnja pismenosti, prošaranu mnoštvom literarnih i filmskih asocijacija. Ipak, u "Živima i mrtvima" Mlakić mnogo ambicioznije preispituje samu srž rata, pa je ovaj roman, ispisan u još mračnijoj, beznadnijoj i depresivnijoj atmosferi, u potpunosti posvećen metafizičkoj dimenziji rata. Mlakić, kao važno ime suvremene hrvatske književnosti, i dalje se ugleda na modernističke uzore (ponajprije Bulgakova, Kunderu i Lenza), te ambiciozno radi na razvijanju svog, sada već prepoznatljivog, originalnog i vrlo homogenog stila, kombinirajući u ovom svom ostvarenju žanrove ratnog romana i horora.Stoga ne čudi što je po ovom romanu snimljen i istoimeni film, nagrađen nizom prestižnih nagrada. Među ostalim, dobitnik je čak osam Zlatnih arena na Pulskom festivalu filma uključujući i Veliku zlatnu arenu za najbolji film, nagrađen je na beogradskom FEST-u te na Festivalu mediteranskog filma u Tetouanu (Maroko), dobitnik je Nagrada publike na Festivalu europskog filma u Lecceu (Italija) i Glavne nagrade na Međunarodnom festivalu filmske kamere u Bitoli (Makedonija).

Josip Mlakić je súčasný bosniansko-hercegovinský a chorvátsky autor. Narodil sa v roku 1967 v Bugojne. Literatúre sa výraznejšie začal venovať začiatkom nového milénia. Jeho romány Keď sa dvihnú hmly (2000, Kad magle stanu), Živí a mŕtvi (2002, Živi i mrtvi) a Po stopách hadej kože (2007, Tragom zmijske košuljice) boli viacnásobne ocenené. Svojou tvorbou zobrazuje súčasný život v Bosne a Hercegovine, predovšetkým jej národnostnú otázku.Dielo Mŕtve ryby plávajú hore bruchom je súborom pätnástich, na prvý pohľad navzájom nesúvisiacich poviedok o ľudských osudoch. Dej sa odohráva v malom bosniansko-hercegovinskom meste a odzrkadľuje tragickosť a nezmyselnosť vojny, ktorá sa netýka len jej priamych účastníkov, ale aj budúcich generácií. Myšlienka neukončenej vojny je mementom, aby sa niečo podobné už nikdy viac nezopakovalo.