Más información sobre el libro
Cukuru Tazaki, kao tinejdžer, provodio je vreme na železničkim stanicama, posmatrajući vozove. Imao je četvoro najboljih prijatelja: Crvenog, Plavog, Crnu i Belu. Njegovo prezime nije sadržavalo boju, što ga je činilo osećajem izdvojenosti. Ipak, značilo je onog koji gradi. Iznenada, prijatelji ga odbacuju, što ga ostavlja traumatizovanim godinama. Šesnaest godina kasnije, kao konstruktor železničkih stanica, kreće u potragu za odgovorima kako bi nastavio dalje. Ovaj roman, iako baziran na realističnoj osnovi, istražuje duboke metafizičke teme. Dok istražuje razloge svoje odbačenosti, glavni junak preispituje sopstvene vrednosti i pokušava da pronađe ravnotežu između sebe i sveta, naviknut na (ne-usamljeničko) samovanje. U potrazi za istinom, granice se brišu, a vreme gubi linearnu dimenziju. Prošlost i sadašnjost se prepliću, ispunjene melanholičnim tonovima. Tazaki putuje ka oslobađanju, shvatajući da „nije sklad jedino što povezuje ljudska srca, već njihove rane“. U romanu se ponavlja rečenica: „Kutiju sećanja možeš da zatvoriš, ali ne možeš da prikriješ istoriju“, opominjući pojedince i narode da odgovorno nose teret prošlosti. Murakami se bavi Velikim Temama kroz priču o izgubljenom prijateljstvu.
Idioma
Compra de libros
Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća, Nataša Tomić, Haruki Murakami
- Idioma
- Publicado en
- 2013
- Encuadernación
- (Tapa blanda)
Métodos de pago
Nos falta tu reseña aquí
- Título
- Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća
- Autores
- Nataša Tomić, Haruki Murakami
- Editorial
- Geopoetika
- Publicado en
- 2013
- Formato
- Tapa blanda
- Páginas
- 303
- ISBN10
- 8661451442
- ISBN13
- 9788661451447
- Serie
- Etiquetas
- Ficción, Ficción contemporánea, Amistad, Japón, Literatura japonesa, Realismo mágico
- Calificación
- 3,8 de 5
- Descripción
- Cukuru Tazaki, kao tinejdžer, provodio je vreme na železničkim stanicama, posmatrajući vozove. Imao je četvoro najboljih prijatelja: Crvenog, Plavog, Crnu i Belu. Njegovo prezime nije sadržavalo boju, što ga je činilo osećajem izdvojenosti. Ipak, značilo je onog koji gradi. Iznenada, prijatelji ga odbacuju, što ga ostavlja traumatizovanim godinama. Šesnaest godina kasnije, kao konstruktor železničkih stanica, kreće u potragu za odgovorima kako bi nastavio dalje. Ovaj roman, iako baziran na realističnoj osnovi, istražuje duboke metafizičke teme. Dok istražuje razloge svoje odbačenosti, glavni junak preispituje sopstvene vrednosti i pokušava da pronađe ravnotežu između sebe i sveta, naviknut na (ne-usamljeničko) samovanje. U potrazi za istinom, granice se brišu, a vreme gubi linearnu dimenziju. Prošlost i sadašnjost se prepliću, ispunjene melanholičnim tonovima. Tazaki putuje ka oslobađanju, shvatajući da „nije sklad jedino što povezuje ljudska srca, već njihove rane“. U romanu se ponavlja rečenica: „Kutiju sećanja možeš da zatvoriš, ali ne možeš da prikriješ istoriju“, opominjući pojedince i narode da odgovorno nose teret prošlosti. Murakami se bavi Velikim Temama kroz priču o izgubljenom prijateljstvu.